Nazad      
             
     

POSTPOP KULTURA
Živela Akademija

Jedno od mesta koje je definisalo kulturu mladih prethodnih decenija je ponovo otvoreno

Odavno je poznato da na topografiji nekog mesta da bismo ga nazivali metropolom, treba da osim hotela, muzeja, pozorišta, bioskopa, stadiona i sportskih hala, budu zabeležena i mesta na kojima se može čuti trenutno najaktuelnija muzika, a ne retko prisustvovati koncertu ili performansu. Takva mesta, naravno, imaju svi veliki gradovi sveta od Njujorka i Londona, preko Los Anđelesa, Pariza i Amsterdama do Berlina. Beograd ih je sticajem okolnosti, što zbog društveno-političkih potresa, što zbog smene generacija, imao i gubio.
Pored Doma omladine i Studentskog kulturnog centra, koji su u nekim periodima tokom proteklih četrdesetak godina bivali centralna mesta emancipacije kulture mladih, od početka osamdesetih još jedno mesto postaje nezaobilazno. To je klub Akademija koji se nalazi u podrumu Fakulteta likovnih umetnosti. Slična mesta u svetu ne bi propustila da na ulazu ili po hodnicima postave slike i spisak onih koji su ovde nastupali. Baš zbog toga što je taj spisak uistinu impresivan. Nema važnijeg imena srpske ili eks-jugoslovenske rok scene koje ovde, pred poslovično gladnom publikom, nije prolilo litre znoja. Tu su redovno svirale uzdanice beogradskog novog talasa od Električnog orgazma, preko Katarine Velike i Discipline kičme do Partibrejkersa. Svoje prve nastupe ovde su imali Klajberi, Presing, Plejboj, Dakvud dab, kao i Kristali i Bjesovi. Redovni posetioci su bili Obojeni Program, Boje i ostali Novosađani, kao i celokupna zagrebačka scena od Psihomodo pop do Ksenije. Od svetskih imena setićemo se nezaboravnih koncerata Granta Harta nekadašnjeg člana jedne od najvažnijih američkih grupa osamdesetih Hisker do koji je ovde došao sa svojom grupom Nova mob, kao i legendarnih imena engleske pank scene Eksplited i Anti Nouver Lig.
Za život pravog kluba još je važnije šta se dešava između koncertnih aktivnosti. A tu se Akademija sa svojim programima sastavljenim od revolucionarnog di-džej repa, kada ste mogli da čujete neviđenu kombinaciju repa, soula i horda kora, kao i prvim esid haus i tehno-večerima još ranih devedesetih pojavljuje kao preteča, kao embrion, onih dešavanja čiji će se komercijalni potencijal eksploatisati na raznim mestima u gradu u godinama koje će uslediti. Baš na ovom mestu će svoja prva di-džej iskustva peći mnoga imena koja su danas nezaobilazna kada se govori o ovakvoj muzici.
Performansi ko]e su zajedno osmislili Kosta Bunuševac i Koja bitna su karika u lancu osvetljavanja duha ovog mesta. Nekoliko generacija je podrazumevalo da se tokom večernjih izlazaka makar mora svratiti na ovo mesto. A onda je za nekoliko godina sve do početka ove Akademije zatvorila vrata. Sada ponovo radi i nadajmo se da neće živeti samo od stare slave.
Živimo u burno vreme, ali ako je išta izvesno u godinama koje su pred nama onda je to da će se veoma ubrzati komunikacija među ljudima. Takođe, sve je izvesnije da ćemo biti svedoci neprekidnih migracija, izazvanih pre svega egzistencijalnim razlozima. Sve će to, bez obzira hoćemo i želimo ili ne, dovesti do dodira i ukrštanja različitih kultura. Zbog toga je važno postojanje ovog i ovakvih mesta. Ona imaju šansu da od, malih oaza istomišljenika, prerastu u mesta okupljanja svih onih koji dele slične interese i afinitete. Ona mesta razumevanja i bliskosti o kakvim politika svojim tako često demagoškim i poluiskrenim iskazima može samo da sanja.
Izvan velikih reči, ostaje da su ovo kopče sa svetom. I ma šta pojedinačno mislili o tom svetu, složićemo se da je ovo jedan od najefikasnijih načina da sebe vidimo i doživimo kao njegove građane. Od toga nam džepovi neće biti puniji, ali ćemo se sigurno bolje osećati.

Momčilo Rajin